A man in his late 40s lives in a transitional society that needs radical reform and ascetic discipline. He wants to change the environment and living circumstances at all costs, but to save his dignity and live by his own moral co...
Čovek u kasnim četrdesetim godinama živi u tranzicionom društvu kojem su potrebne radikalne reforme i asketska disciplina. Po svaku cenu želi da promeni okruženje i životne okolnosti, ali da bi sačuvao svoje dostojanstvo i živeo u skladu sa sopstvenim moralnim načelima...
„Odbačen“ nije film koji pokušava da zabavi publiku niti da joj olakša stvarnost. Naprotiv, Miša Radivojević snima gorku, ličnu i beskompromisnu dramu o čoveku koji odbija da se prilagodi svetu koji smatra moralno izopačenim. Glavni junak, kojeg izuzetno sugestivno tumači Svetozar Cvetković, predstavlja generaciju ljudi izgubljenih u tranziciji, između starih vrednosti koje nestaju i novih koje ne žele da prihvate.
Radivojevićev junak nije heroj u klasičnom smislu. On je čovek sa manama, dugovima, neuspelim brakom i osećajem da više nigde ne pripada. Nakon gubitka posla u banci, njegova borba postaje pre svega unutrašnja – sukob između ličnog dostojanstva i zahteva društva koje nagrađuje poslušnost, prilagođavanje i odricanje od sopstvenih principa.
Najveća vrednost filma leži upravo u toj iskrenosti. Radivojević ne nudi laka rešenja niti optimistične poruke. Njegov pogled na tranzicionu Srbiju je sumoran, ali autentičan. Kroz spor ritam, duge dijaloge i melanholičnu atmosferu gradi portret čoveka koji radije bira usamljenost nego kompromis sa sobom. Zbog toga „Odbačen“ može delovati težak, pa čak i depresivan, ali upravo u tome leži njegova snaga.
Vizuelno, film je sveden i nenametljiv, dok muzika i fotografija doprinose osećaju otuđenosti i beznađa. Sve je podređeno glavnom liku i njegovom unutrašnjem stanju. Radivojević ne pokušava da impresionira stilskim egzibicijama; fokus ostaje na čoveku i njegovom mestu u svetu koji ga odbacuje.
„Odbačen“ je film za gledaoce koji vole autorski film i društvenu kritiku. Oni koji očekuju brzu radnju ili klasičnu dramsku strukturu mogli bi ostati razočarani, ali za publiku spremnu na promišljanje ovo je jedno od značajnijih ostvarenja srpske kinematografije iz perioda posle 2000. godine.
Film ostavlja utisak tihog protesta protiv vremena u kojem čovek mora da bira između uspeha i sopstvene savesti. Radivojević jasno pokazuje na kojoj je strani.
